Osnovna obrada slika u pet dvočasa

Galerijska šetnja. Utvrđivanje. (V dvočas)

Galerijska šetnja.

Na ovom dvočasu je utvrđivanje odnosno ocenjivanje. Učenici donose odštampane radove, a na osnovu zadatka koji su dobili na prethodnom dvočasu. Ko ne donese rad, dobija jedan. To je zbog dogovora postignutog sa učenicima, jer su svi saglasni da je sedam dana dovoljno da se uradi rad.  Za ostale ocene videćemo kasnije.

Pošto teme zadajem na osnovu aktuelnih događaja, ove godine tema je “2016. – GODINA PREDUZETNIŠTVA“ (učenici se nisu obradovali kada su čuli temu). Evo i zadatka.

Zadatak. Svaki učenik treba da uradi po jedan rad na zadatu temu. Rad treba da bude 30*40cm i da sadrži bar dva sloja sa tekstom (naslov i još nešto), nekoliko selekcija iz drugih slika (pravilnih i nepravilnih) i po neki efekat proizvoljno. Dalje, formiraju se parovi (grupe po dva učenika) koji treba da odaberu koji rad je bolji i isti odštampaju. Taj rad se donosi na izložbu, i metodom „galerijska šetnja“ formiraju se ocene.

Pošto se u grupnom radu uvek neko “švercuje”, svaki učenik je u obavezi da donese rad i u elektronskom obliku  (fleš, e-mail, …) kako bi, preko formata PSD, “dokazao” šta je radio. (Pre par godina, jedna učenica je našla gotov poster na internetu u isti odštampala. Rad je bio jako dobar i odmah izazvao sumnju da ga je radio amater. Kad sam joj zatražio rad u elektronskom obliku, donela je samo JPG sliku, što nije bilo dovoljno. Vrlo brzo je priznala da je varala.)

Utvrđivanje. Ocenjivanje.

Prilikom formiranje ocene, ovde je jako teško biti objektivan. Neki rad može da mi se sviđa ili ne, a da kod drugih izazove suprotno mišljenje. Zato ja ocenjujem samo tehničke detalje, a za formiranje konačne ocene uključujem i učenike. Evo i kako.

Grupa ima 14 učenika, pa je izloženo sedam radova (slika gore). Svi parovi dobijaju zadatak da na papiru, TAJNO, izboduju sve radove osim njihovog, i to po sistemu kao na Evroviziji. To znači da ne mogu svima da daju maksimalni broj bodova (kako inače oni žele), već u ovom slučaju svakom radu daju različit broj bodova, od 1 do 6.

Kada posle desetak minuta svi parovi završe bodovanje, papire predaju meni. I dalje je sve tajna i niko ne zna ishod. Pre nego što krenemo sa unošenjem bodova koje su učenici dali, ja prvi na tabli upisujem bodove za sve radove (od 1 do 7) po mojoj proceni. Uz to obrazlažem zašto sam bodove rasporedio baš tako. U sledećem koraku se na tabli upisuju bodovi učenika i vrši sabiranje.

Kada sam, pre oko sedam/osam godina krenuo sa metodom „galerijska šetnja“, napravio sam grešku tako što bodovanje nije bilo tajno. Prvi par je izbodovao sve radove javno. Sledeći par, koji je dobio samo jedan ili dva boda, se odmah „osvetio“. I tako redom. Javno bodovanje nije bilo realno, pa sam odmah uveo tajno bodovanje. Ovaj deo je inače uvek najzanimljiviji. Tu je i navijanje. Ponekada se neko i naljuti, no dobro, rešimo i to.

Pošto ja prvi glasam, i ne znam kako su glasali ostali parovi učenika, nekako se uvek „namesti“ da sam u pravu. Evo npr. ovde, najlošije su prošli radovi kojima sam ja dao 1 i 2 boda (sakupili su ukupno 11 i 16 bodova). Sa druge strane, radovi kojima sam ja dao 6 i 7 bodova su najbolji. Dobro, nisam baš pogodio sa 100%, ali tu je.

 E, sada je pitanje kako da se formira ocena? Možda bi trebalo da radovi sa 11 i 16 bodova dobiju trojku, radovi sa 23 i 25 bodova četvorku, a radovi sa 30, 34 i 36 bodova peticu?

Ja sam ipak uradio drugačije. Radove sa 11 – 16 bodova sam ocenio četvorkom, a sve ostale peticom. Evo i zašto. Svi učenici su se trudili i radili na prethodnim časovima. Svi učenici su doneli radove na vreme. Pet dvočasa je malo za obradu slika. I na kraju, ipak ovo ima veze sa dizajnom, a nisu svi rođeni za taj posao. Svakako, doživeli su jedno novo iskustvo, tako da ocena nije najbitnija.

Na linku ovde, možete pogledati još jednu metodu ocenjivanja. Doduše, radovi su dosta bolji i profesionalniji, ali su ih radili moji učenici iz MEŠ-a koji za temu obrada slika imaju veći fond časova.

PS radovi učenika na temu „2016. GODINA PREDUZETNIŠTVA“

Linkovi su na sličicama. Radovi su prepakovani u rezoluciju 72 piksela po inču. Ima tu i dobrih i manje dobrih radova. Neki su promašili dimenzije, neki su koristili „ošišanu“ latinicu, neki mešali ćirilicu i latinicu, kod nekih nije usklađena pozadina sa tekstom tako da čitljivost nije sjajna, no dobro. Ipak im je ovo prvi rad. Namerno sam pomešao sve radove kako bi drugi učili na greškama.