Return to ELEKTRONSKO POSLOVANJE

E-UPRAVA

Internet u javnoj upravi i e-government (e-uprava)

 

Po meni, ovo je jedan od najkorisnijih tekstova na sajtu sa puno praktičnih uputstava i linkova. Saznaćete kako da proverite da li Vam je ucrtana kuća na parceli, da li je stan  ili plac koji želite da kupite pod hipotekom, Vaše podatke u PIO, šta je to elektronski potpis i digitalni sertifikat, i još mnogo toga a da ne morate da čekate u redu.  No, krenimo od početka.

Uspostaviti e-upravu je ogroman posao. Kod nas je u fazi razvoja i realizovana je samo u pojedinim segmentima.  Razlog tome je visoka cena infrastrukture, hardvera, softvera kao i obuke za zaposlene. Takođe, potrebna je i jedinstvena baza podataka. (Primetio sam da jedinstvenu bazu podataka ima bankarski sistem. U koju god banku da zatražite kredit, na osnovu JMBG znaju sve o Vama tj. da li ste u braku, sa kim živite, koliko ste zaduženi, gde radite, zašto radite itd. Dobro bi bilo kada bi ovakav sistem imale obrazovne institucije, zdravstvo ili recimo policija.)

e-uprava

Osnovni razlozi za uvođenje interneta  u javnoj upravi i to kako na republičkom, tako i nalokalnom nivou su:

  • porast stanovništva u većim, a i u manjim gradovima (u Paraćinu je npr. pre desetak godina radio samo jedan šalter za registraciju automobila i nije bilo gužve. Danas rade dva šaltera i gužve su katastrofalne )
  • ušteda i niže cene usluga (dobija se smanjevanjem broja zaposlenih u javnom sektoru, a samim tim cene usluga bi trebalo da padaju)
  • zadovoljstvo građana (smanjuje se čekanje u redovima)
  • efikasnost u radu (izbegava se šetnja od šaltera do šaltera i nema više Mice ubice ili ti FT1P što znači fali ti jedan papir)
  • ubrzava se komunikacija između republičke i lokalne vlasti, upravljenje dokumentacijom, a samim tim povećava se zadovoljstvo ne samo građana, već i privrednih subjekata

Ono što građani najviše zameraju državnim službama je: složenost procedura, čekanje u redovima, loša organizacija, loša su uputstva tj. nigde ništa ne piše, neljubaznost službenika i posebno, visoke takse. Najzanimljiviji odgovor, iz jedne ankete, je dobijen na pitanje da li bi građani platili nekom da im obavi neki opštinski posao. U velikoj meri su odgovorili sa DA.

Mogući servisi e-uprave za građane

  • Izvodi iz matičnih knjiga
  • Lična dokumentacija (lična karta, vozačka dozvola)
  • Pribavljanje državljanstva
  • Zdravstveni servisi ( zakazivanje pregleda i sl.)
  • Socijalna zaštita
  • Odlazak u penziju (potrebna dokumentacija)

Mogući servisi e-uprave za preduzeća

  • Javne nabavke
  • Registracija preduzeća
  • Prijavljivanje i odjava radnika
  • Poreske prijave
  • Dostavljanje podataka raznim službama ministarstava
  • Saradnja sa upravom carina

Naredne slike pokazuju šta sve ima od servisa na portalu e-uprave Republike srbije.

e gradjani

e privreda

 

 

 

 

 

 

 

 

U zavisnosti od saradnje sa klijentima, postoje različiti oblici poslovanja:

  • G2G – saradnja republičke vlade i lokalnih samouprava

Kod nas ova saradnja (e-government) nije baš razvijena. Na lokalnom nivou imamo više servisa koji funkcionišu. Npr. izvod iz matične knjige rođenih možete da poručite da stigne iz druge opštine.

  • G2B – saradnja vlade i privrednih subjekata

Ovaj vid poslovanja je isti kao B2B, s tim što je jedan od učesnika vlada. Ovaj vid poslovanja doprinosi smanjenju složenih transakcija i smanjenju troškova poslovanja, i kao takav predstavlja najveći potencijal za razvoj nacionalne ekonomije

  • G2C – saradnja vlade i građana

Ovakvi servisi su dostupni 24 časa dnevno. Pored ove prednosti, dobro je i to što građani mogu da se informišu o svemu na jednom mestu, da pripreme potrebnu dokumentaciju, ta uplate potrebne takse i slično.

  • G2E – saradnja između zapoelenih u javnoj upravi

Omogućava brz i blagovremen protok informacija između zapoelenih, upravljanje znanjem i rad na zajedničkim projektima.

Pre nego što se sistem e-uprave uspostavi, potrebno je izvršiti detaljno testiranje svih servisa. Dalji posao je reklamiranje web sajta kako bi što više građana koristilo ovakve usluge i na kraju edukacija građana da slobodno koriste servise na internetu (kod nas sve ida sa nepoverenjem).

Primeri nekih aktuelnih servisa e-uprave u Srbiji

Primer G2B poslovanja je sajt www.croso.rs. Na ovom sajtu poslodavci prijavljuju i odjavljuju radnike. (Po starom zakonu o radu, jako komplikovano je bilo da neko dobije otkaz… (dobre radnike niko ne otpušta). Uglavnom se taj neko žali…, pa firma mora da ga vrati na posao uz plaćanje nadoknade za protekli period. Upravo zbog ovog razloga firme se odlučuju da radnike zapošljavaju na određeno vreme, recimo na po 3 meseca, pa im je ovaj servis dobrodošao jer postupak ponavljaju više puta. Mislim da je novi zakon o radu rešio ovakve probleme.)

croso

Što se fizičkih lica tiče, morate prvo da se registrujete na sajtu www.euprava.gov.rs. Važno je da znate da pojedini servisi traže da imate ličnu kartu sa čipom, što je u redu. Međutim ono što mi se ne sviđa je što morate da imate i čitač koji košta par hiljada dinara. Evo kako to izgleda kada se ulogujete:

Moja e-uprava

Osnovi problem korišćenja servisa  u e-upravi je neobučenost kako zaposlenih, tako i građana koji žele da koriste ovakve servise. Po prirodi mog posla, a kako bih i učenicima pokazao, ja sam se registrovao na sajtu pre par godina, i evo mojih iskustava.

Kada je moj najmlađi sin trebalo da krene u osnovnu školu, za upis je bio potreban izvod iz matične knjige rođenih. Mesec dana pre upisa, ja sam poručio izvod preko portala e-uprave da stigne na kućnu adresu (bila je takva mogućnost). Vrlo brzo mi je preko e –maila stigla uplatnica da treba da platim taksu. Odgovorio sam im da se za ovu svrhu (polazak u školu) ne plaća taksa. Posle desetak dana meni na e-mail ponovo stižu uplatnice da treba da platim taksu. Pošto se početak školske godine približavao, odlučio sam da odem direktno u opštinu po izvod. Pokušao sam da opštinskom službeniku objasnim da sam već poručio izvod preko portala i da …., na šta me je on prekinuo i rekao: Slušaj momak, na znam ja šta ti to meni pričaš. Ako hoćeš izvod popuni mi ovaj obrazac i dođi za dva sata. Tako sam ja došao do izvoda. Međuti, mesec dana nakon polaska u školu, mani je na kućnu adresu stigao i drugi izvod koji je poručen preko portala.

 Drugi primer, preko istog portala, je nov servis za zamenu starih vozačkih dozvola i izdavanje novih, čipovanih. Prošle godine (2013.) je istico period za zamenu starih vozačkih dozvola. Na šalterima su bile katastrofalne gužve. Ja sam odlučio da zamenu odradim preko portala e-uprave. Kada sam pokrenuo proceduru na sajtu, dobio sam obaveštenje da odem do najbliže policijske stanice. Servis nije radio (ili nije testiran, ili je „zagušen“). Vrlo brzo je bila vest da se produžava rok za zamenu dozvola do valjda juna 2016. Ja još uvek nisam zamenio dozvolu.

Evo još primera elektronskih servisa:

Provera podataka u Fondu za PIO (penzijsko invalidsko osiguranje)

Plaćanje poreza (PDV)

GIS i GPS.

Geografski informacioni sistem (GIS) je kompjuterski sistem dizajniran za predstavljanje svih vrsta prostornih ili geografskih podataka . GIS omogućava postavljanje interaktivnih upita  od strane korisnika, a zarad dobijanja raznih prostornih informacija. Ovaj servis pruža mnoge pogodnosti kako firmama, tako i građanima. Koristi se u mnogim oblastima i to:

  • inženjering
  • planiranje i upravljanje
  • trasport i logistika
  • telekomunikacije

Primer je Pošta Srbije koja je razvila GIS portal koji mogu da koriste i građani. Ostale usluge, bazirane na geografskom informacionom sistemu možete pogledati ovde.

gis pošta

 

Još jedan koristan servis naše e-uprave je geoportal na adresi www.geosrbija.rs. Ukoliko je izvršena digitalizacija katastarskih parcela, možete da proverite gde Vam je plac ili njiva, ko Vam je komšija itd. Treba samo da znate broj parcele (iz lista nepokretnosti) i uključite prikazivanje istih. Na slici dole je link ka geoportalu, pa možete da probate.

geoportal

Kada uveličate traženu oblast dobićete izgled kao na slici dole.

geosrbija

 

Kada smo već kod parcela i GIS sistema, pomenućemo i javni servis katastra nepokretnosti republičkog geodetskog zavoda (RGZ). Podatke možete pretraživati po opštinama, tako što unosite broj parcele. Izgled i link su na slici dole. Probajte.

rgz

Kada izaberete katastarsku opštinu i unesete broj parcele, dobićete osnovne podatke o parceli i objektu na njoj. U krajnjem desnom delu je link (sličica ruke i papira) ka dokumentu sa detaljnim informacijama.

rgz1

GPS (Global Positioning System – Globalni pozicioni sistem)

Globalni pozicioni sistem je trenutno jedini potpuno funkcionalan globalni satelitski navigacioni sistem. GPS se sastoji od 24 satelita raspoređenih u orbiti Zemlje, koji šalju radio signal na površinu Zemlje. GPS prijemnici na osnovu ovih radio signala mogu da odrede svoju tačnu poziciju – nadmorsku visinu, geografsku širinu i geografsku dužinu – na bilo kom mestu na planeti danju i noću, pri svim vremenskim uslovima.

GPS ima veliku primenu kao globalni servis u raznim oblastima, u komercijalne i naučne svrhe: navigacija na moru, zemlji i u vazduhu, mapiranju zemljišta, pravljenju karata, određivanju tačnog vremena, otkrivanju zemljotresa i slično.

GPS je razvijen od strane Ministarstva odbrane SAD. U početku je korišćen isključivo u vojne svrhe da bi kasnije bio besplatno stavljen na raspolaganje svima kao javno dobro. Godišnji troškovi održavanja sistema su oko 750 miliona američkih dolara.

(Tekst o GPS je preuzet sa wikipedie)

Sateliti su tako razmešteni, da se sa zemlje uvek „vide“ 6 satelita. GPS prijemnik sakuplja informacije sa 4 satelita i to poziciju, visinu i vreme, i na osnovu istih može da na primer izračunava udaljenost do drugih tačaka uz definisanje rute, brzinu vozila u realnom vremenu, pređenu kilometražu, prati i snima istoriju kretanja,…

GPS sateliti

 Telekomunikacioni kanali, medijumi, protokoli.

Telekomunikacioni kanali su  putevi za povezivanje dve ili više pristupne tačke u mreži. Moguć je žični i bežični prenos podataka.

Za korišćenje žičnog prenosa, najčešće se koriste UTP kablovi kategorije 5 koji omogućavaju prenos podataka do 100m brzinom do 100Mbps. Pored UTP kablova, za nešto veće dužine, koriste se koaksijalni kablovi. Zbog potrebe za većom brzinom i kapacitetom, u novije vreme se sve više koriste optički kablovi (najčešće za »kičmu« mreže). Oni se sastoje od vlakana sa staklenim jezgrom i prenose svetlost sa malim gubicima na velike udaljenosti.

Za bežični prenos podataka, koriste se mikrotalasi i to za zemaljsku i satelitsku komunikaciju. Mikrotalasi rade na principu visokiih frekvencija. Za zemaljsku komunikaciju se koristi opseg od 3-30GHz. Za razliku od radio talasa, mikrotalasi se prostiru pravolinijski, tako da je nophodno regenerisanje (postavljanje antena) na svakih 10-100km. Zemaljski mikrotalasi imaju široku primenu: mobilna telefonija, digitalna televizija, poslovne privatne mreže i slično.

Da bi dva uređja međusobno komunicirala, neophodno je da se unapred definišu određena pravila, kako bi se prenos podataka odvijao ispravno. Skup ovakvih pravila, unapred određenih,  predstavlja protokl. Razlog ovome je postojanje više različitih proizvođača opreme. Najpoznatiji protokoli su: TCP/IP, IEEE 802.11, WAP.

TCP/IP (Transmission Control Protocol/Internet Protocol) omogućava komunikaciju između računara na Internetu. U osnovi je IP adresa kojom se razlikuju računari. IP je protokol koji prosleđuje informacije podeljene na pakete, dok TCP transportuje pakete (o ovom protokolu su učenici više učili u I razredu).

IEEE 802.11 (Institute of Electrical and Electronics Engineers) je protokol ili skup standarda za bežične računarske mreže. Za široku primenu, dozvoljeni opsezi frekvencija su 2,4 GHz, 3,6 GHz i 5 GHz. U okviru ovih opsega, definisani su kanali, kako ne bi ste imali problema sa signalom iz komšiluka.

WAP (Wireless Application Protocol) je bežični aplikacioni protokol koji omogućava pristup informacijama na Internetu pomoću mobilnog telefona. Na ovaj način se prevazilaze ograničenja koja nameću veličina displeja mobilnog telefona, veličina ugrađene memorije, nedostatak tastature i slično.

Tehnologije koje prate pomenute protokole su:

  • 2G – GSM (Global System for Mobile Communications) je 2G mreža za digitalne mobilne komunikacije. Primenjuje se u svuda u svetu i namenjena je za prenos glasa.
  • GPRS (General Packet Radio Service) je unapređeni servis unutar GSM za prenos podataka.
  • EDGE (Enhanced Data for GSM Evolution) takođe predstavlja unapređenu 2G mrežu. Omogućava znatno veću brzinu prenosa podataka (tri puta veća u odnosu na GPRS) i korišćenje osnovnih internet servisa i aplikacija na mobilnim telefonima, kao što su web pretraga i e-mail.
  • 3G – UMTS (Universal Mobile Telecommunications System) je novi standard za realizaciju 3G mreža. Pored prenosa govora i poruka, sa ovom tehnologija mogući su i video pozivi, brzi prenos podataka, pregledanje video sadržaja na webu, televizije, kao i izvršavanje raznih web aplikacija. Brzina prenosa podataka je par Mbps.
  • HSPA+ (Evolved High Speed Packet Access) HSPA+ tehnologija predstavlja prelazak ka 4G mrežama. Prosečna brina prenosa podataka je od 10 do 20 Mbps, što omogućava pretraživanje interneta realnim brzinama.

Zaštita informacionih sistema. Sigurnost u elektronskom poslovanju.

Kada je bezbednost e-poslovanja u pitanju, osnovno od čega treba da krenemo, a to mnogi zanemaruju je: nabavka kvelitetne opreme, legalnan softvera sa tehničkom podrškom i ograničen broj ljudi koji ima pun pristup podacima. Još jedna važna komponenta bezbednosti je i učestalo pravljenje rezervnih kopija (backup). Podaci mogu da se čuvaju na eksternim diskovima, na fleš memoriji, na optičkim medijima ili na nekom udaljenom serveru. Ako se radi o “osetljivim” podacima, kao što su brojevi kreditnih kartica, korišćenje web servera se ne preporučuje.

Dalje, za pristup podacima treba koristiti samo “jake” lozinke koje moraju da sadrže i mala i velika slova u kombinaciji sa brojevima. Pojedini sistemi zahtevaju promenu lozinke na svakih par meseci. Administratori sistema bi trebalo da proveravaju log-fajlove, kako bi se otkrili neovlašćeni pokušaji upada u sistem. Za neautorizovane korisnike treba zabraniti pristup, a ostalima odrediti više nivoa korišćenja privilegija. Najteže je, zaštititi se od internih napada (insajderi) jer zaposleni u sistemu imaju autorizovan pristup tako da oni, ako se odluče, mogu pristupiti i proneveriti kritične informacije.

Posledice nestabilnog i nezaštićenog sistema su najčešće gubljenje poslovnog poverenja klijenata i mogući finansijski gubici. Kako bi se izbegli ovakvi problemi, neophodno je obezbediti postojanje bezbedonosnih servisa. Osnovna načela su:

  • poverljivost – podaci se čuvaju upotrebom šifre,
  • integritet – podatke ne može da briše ili edituje neovlašćena osoba,
  • autentikacija – provera identiteta osobe pomoću digitalnog certifikata,
  • neporečivost – sprečava odustajanje od već preduzetih aktivnosti.

Kriptografija

Jedna od metoda za očuvanje tajnosti podataka prilikom transakcija i prenosa je kriptovanje. To je postupak pretvaranja čitljivih podataka u nečitljive. Na izvoru se podaci kriptuju, a na odredištu dekriptuju. Za šifrovanje postoji privatni ključ (priveta key) i javni ključ (public key). Pomoću ovih ključeva se postiže da poruku može da pročita samo onaj korisnik kome je poruka i namenjena. To znači da vlasnik ne treba nikome da šalje svoj tajni ključ (sa kojim se potpisuje), a poruku može da pošalje samo onome čiji javni ključ zna. Sa druge strana, primalac mora da zna javni ključ pošiljaoca, kako bi mogao da dešifruje priljenu poruku. Provera identiteta, onoga ko šalje poruku (npr. lice plaća neki račun) se postiže upotrebom elektronskog potpisa i digitalnog certifikata. Ako bi neko neovlašćeno izmenio sadržaj poruke, primalac bi preko javnog ključa otkrio neregularnost.

Elektronski potpis (Digital Signature)

Zbog sve masovnijeg korišćenja on-line transakcija i elektronskog bankarstva, sve veći broj zemalja usvaja zakone o elektronskom potpisu. Elektronski potpis nije skenirana slika ručnog potpisa, već je to digitalna elektronska zamena rukom pisanog potpisa.  Ovim se postiže potvrda da poruka nije promenjena na putu od pošiljaoca do primaoca, potvrda identiteta pošiljaoca, kao i ono osnovno u radu sa dokumentacijom, a to je da dokument bude potpisan.

Detalnije o elektronskom potpisu, ko ga izdaje u Srbiji, ko vodi evidenciju možete videti na sledećim linkovima:

Digitalni sertifikat (Digital Certificate)

Digitalni sertifikt (DC) je u stvari digitalna „lična karta“ koja važi u poslovnoj komunikaciji na internetu. Digitalni sertifikat može biti samopotpisan ili kvalifikovan. Samopotpisan sertifikat možete napraviti i sami, ali on se najčešće koristi za interne potrebe firme i nije toliko značajan. Kvalifikovani digitalni sertifikat, po zakonu o digitalnom potpisu, izdaje samo sertifikaciono telo (Certification Authority – CA) koje za to ima dozvolu za rad. Ova tela su u stvari institucije „kojima se veruje“ (kao što lične karte izdaje MUP). Na samom vrhu je državno sertifikaciono telo (Root CA) koje izdaje dozvole ostalim komercijalnim telima: banke, pošta, policija, privatne kompanije ili druge državne institucije.

Digitalni sertifikat mora da sadrži sledeće:

  • opšte podatke o vlasniku sertifikata
  • jedinstven serijski broj
  • javni ključ vlasnika
  • datum do koga važi sertifikat
  • podatke o izdavaocu sertifikata sa njihovom overom.

Overa podataka od strane sertifikacionog tela je uvek šifrovana tajnim ključem sertfikacionog tela.

Ako Vas još nešto interesuje o izdavanju kvalifikovanog digitalnog sertifaikata, posetite sledeće linkove:

TEST E-POSLOVANJE

TEST EP

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.