Elektronski platni promet i sistemi elektronskog plaćanja

Da bi neka privreda efikasno funkcionisala, potrebno je da ima dobar platni promet. Pod platnim prometom podrazumevaju se plaćanja po osnovu izmirenja dugovanja na svim relacijama između pravnih i fizičkih lica. Danas se izmirenje dugovanja odnosno naplata određenih potraživanja sve manje vrši upotrebom gotovog novca. Napredak tehnologije omogućio je da se upotrebom računara i komunikacionih kanala transakcije obavljaju elektronskim putem, tako da se na ovajnačin uspostavlja e-platni promet.

E-platni promet deli se na domaći (unutrašnji) i međunarodni.

Svaka država ima svoj zaseban sistem platnog prometa koji može biti centralizovan (do skoro je takav sistem funkcionisao u našoj zemlji) ili decentralizovan (ovaj sistem je danas aktuelan u Srbiji i obavljaju ga poslovne banke kao nosioci platnog prometa).

Pod elektronskim platnim prometom podrazumevaju se sva plaćanja između fizičkih i pravnih lica putem elektronskih transakcija. Da bi elektronski platni promet dobro funkcionisao potrebno je da centralna banka ostvaruje dobru saradnju sa poslovnim bankama (NBS sa ostalim bankama).

Elektronski platni promet obavlja se razmenom elektronskih poruka kroz informacione sisteme učesnika. Elektronska poruka predstavlja informaciju koja je elektronski generisana, poslata, proverena, primljena i sačuvana. Strukturu poruka u elektronskom platnom prometu utvrđuje NBS.

Učesnik u platnom prometu izdaje naloge za plaćanje fizički  ili direktno računarskom komunikacijom. Nalogodavac nalaže nosiocu da se na teret njegovog računa izvrši prenos sredstava na račun drugog učesnika – poverioca.

Narodna banka Srbije je operator tri platna sistema:

• RTGS sistema (real-time gross settlement systems),
• Kliring sistema i
• Sistema međubankarskog i međunarodnog kliringa plaćanja u devizama.

RTGS i Kliring sistem

RTGS sistem (obračun u realnom vremenu po bruto principu) podrazumeva prijem i izvršavanje pojedinačnih naloga za plaćanje banaka u najkraćem mogućem vremenu od momenta njihovog prijema – i to do visine pokrića na računu. U RTGS sistemu mogu se izvršavati svi nalozi za plaćanje, s tim što se obavezno izvršavaju nalozi za plaćanje koji glase na iznose veće od 250.000 dinara („velika plaćanja“), što je utvrđeno operativnim pravilima za RTGS sistem.

Pod kliringom, tj. neto obračunom, podrazumeva se prijem pojedinačnih naloga za plaćanje, ili grupa naloga za plaćanje, uz koje se dostavlja specifikacija pojedinačnih naloga, radi obračuna multilateralnih neto iznosa na obračunskim računima. Nakon toga, za svakog učesnika u kliringu utvrđuje se neto pozicija, čije se poravnanje vrši preko njegovog žiro računa. Plaćanja u kliringu („mala plaćanja”) jesu nalozi čiji je iznos do 250.000 dinara.

Plaćanja u kliringu izvršavaju se u procesu neto poravnanja u tri klirinška ciklusa svakog radnog dana (u 10.30, 12.30 i 14.45 časova). To znači da na kraju svakog dana, kada se izvrši poravnanje između banaka (“prebijanje dugova”), ostaje deo koji nije kompenzovan i treba da se plati. Zato se ovo zove neto obračun.

Sistem međunarodnog i međubankarskog kliringa plaćanja u devizama

Radi omogućavanja efikasnijeg i jeftinijeg platnog prometa u evrima za stanovništvo i privredu, Narodna banka Srbije je operator Sistema međunarodnog i međubankarskog kliringa plaćanja u devizama, koji svakog radnog dana, procesira plaćanja u evrima za učesnike u ovom sistemu.

Učesnici u RTGS sistemu i  u Kliring sistemu Narodne banke Srbije povezani su u jedinstvenu celinu, u kojoj se platne transakcije razmenjuju porukama, zasnovanim na SWIFT standardu, kroz privatnu komunikacionu mrežu Narodne banke Srbije.

SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunications) je u stvari udruženje banaka za međunarodna elektronska plaćanja, koje podrazumeva poštovanje određenih protokola i standarda. Koristi se u skoro svim zemljama sveta. U principu, prilikom transakcija, razmenjuju se standardizovane poruke između različitih bankarskih sistema država članica, kako bi poslovanje bilo bezbednije, brže i jeftinije.

Sistemi elektronskog plaćanja

Elektronski sistemi plaćanja doživeli su drastičan rast upotrebe ekspanzijom Interneta u domove širom sveta. Internet je sigurno podstakao razvoj sistema koji sve to olakšavaju i ubrzavaju, uz minimalni angažman krajnjih korisnika.

Roba ili usluge u našoj zemlji se elektronskim putem mogu platiti na više različitih načina:

• Plaćanje gotovinom

Za ovaj način plaćanja nije potrebna kartica, već se plaća direktno onome ko obavlja isporuku robe. Korisnik Interneta pronalazi željenu robu na sajtu trgovca, popunjava formular i na taj način se prijavljuje za kupovinu robe.

• Plaćanjem u banci preko računa

Korisnik na sajtu trgovca pronalazi željenu robu i broj žiro računa na koji će izvršiti uplatu novca. Jedan primerak uplatnice dostavlja trgovcu ili ga e-mejlom obavesti da je uplatio novac, pa trgovac proverava uplatu i dostavlja mu robu na naznačenu adresu.

• Plaćanje putem kreditne kartice

Najpogodniji metod plaćanja, ali uz određenu dozu rizika kako za kupca tako i za trgovca. Za ovakav način poslovanja potrebno je obezbediti kvalitetne sigurnosne metode plaćanja.

• P2P

U poslednjih nekoliko godina, došlo je do pojave alternativnih načina za realizaciju transakcija plaćanja na Internetu u formi P2P (Person-To-Person) sistema plaćanja. Oni jednostavno koriste prednosti postojeće bankarske infrastrukture, kako bi svojim korisnicima pružili mogućnost da na jednostavan i jeftin način proslede uplate na Internetu. Reprezentativni predstavnik ove vrste sistema plaćanja na Internetu je PayPal.

Sistemi elektronskog plaćanja koji se najčešće koriste u našoj zemlji su:

• PostNet
• E-banking
• Qvoucher
• Limundo Cash
• PlatiMo
• PayPal

PostNet

Predstavlja najbrži prenos novca za fizička lica na teritoriji Republike Srbije. Prednosti PostNet uputnice su brojne:

• najbrža isplata novca korisnicima
• korisniku je omogućeno raspolaganje novcem, odmah nakon uplate pošiljaoca
• uplata se vrši u pošti
• SMS porukom Pošta Srbije obaveštava primaoca o uplati. SMS poruka sadrži broj uputnice i informaciju da primalac može podići novac na šalteru bilo koje pošte. Usluga SMS se ne naplaćuje.
• informacije o statusu uputnice možete dobiti pozivanjem Call centra 011/ 3 607 500, na našem sajtu ili slanjem SMS poruke na kratak broj 2377 u formatu: PUSTA(razmak)broj PosTneT uputnice

Е-banking

Plaćanje preko e-bankinga omogućavaju sve banke koje posluju u našoj zemlji. Uslov da možete da obavljate plaćanja jeste da imate otvoren račun u banci kod koje se odlučite da koristite ovu uslugu. Najčešće usluga e-bankinga uključuje online uvid u stanje računa, kartica, kredita, uvid u promet po računima, online prenos novca na račune u okviru i van banke, online plaćanje računa, rata kredita, zaduženja po karticama, kao i kupoprodaju deviza.

U zavisnosti od odabrane banke, usluga e-bankinga omogućena je samim posedovanjem računa, za koji plaćate određenu mesečnu nadoknadu ili je ta usluga besplatna. Što se tiče izvršavanja transakcija, možete ih izvršiti sa ili bez naknade banci (konkretno, u banci Intesa prvih 5 naloga je besplatno, nakon toga plaća se provizija od 30 dinara po nalogu). Povlačenje novca možete izvršiti sa tekućeg računa ili platiti uz pomoć neke od kreditnih kartica (Master, American Express).

Q-Voucher

Upotrebom QVoucher-a možete plaćati robu i usluge putem Interneta bez kreditnih kartica i bankovnih računa. Bez rizika od krađe trošite onoliko koliko Vam je potrebno i kada Vam je potrebno.

QVoucher dopuna kupuje se na nekom od uplatnih mesta širom Srbije, na kojima se inače kupuju pripejd dopune kredita za mobilne telefone. Ukoliko vam je lakše dopune možete izvršiti i uplatom u najbližoj pošti ili banci.

Prilikom kupovine prve QVoucher dopune na kiosku ili nekom drugom prodajnom mestu sistem automatski kreira Vaš nalog, a lozinku Vam šalje putem SMS-a. Prethodna registracija nije potrebna dovoljna je lozinka koju ste dobili.

Limundo Cash

Limundo Cash omogućava plaćanje troškova na poznatim sajtovima limundo.com i kupindo.com

Korišćenjem LimundoCash sistema korisnik prihvata sva pravila i garantuje da su dati podaci potrebni za transakciju tačni i potpuni.

Uplaćivanjem novčanih sredstava na poseban račun koji je Limundo otvorio samo za svrhe LimundoCash-a, kupac ovlašćuje Limundo da na račun prodavca uplati potreban iznos.

PlatiMo

Uslugu je uvela kompanija Telenor i predstavlja mogućnost veoma jednostavnog elektronskog plaćanja mobilnim telefonom direktno s vašeg bankovnog računa.
Mogućnosti usluge PlatiMo?

• Kupovina na internetu.
• Kupovina preko kol-centara.
• Plaćanje mesečnih računa.
• Slanje novca.
• Primanje uplata.
• Dopuna pripejd računa.
• Prijava na portal E-uprave

PayPal

PayPal je usluga koju koriste milioni ljudi širom sveta. Od prošle godine i ljudi iz naše zemlje mogu da se registruju na ovom sistemu i koriste mogućnost da kupuju robu i usluge širom sveta.

Osoba koja želi da obavi transakcije preko PayPala mora se prvo registrovati na PayPal stranici, a zatim prebaciti određenu svotu novca na svoj korisnički račun. Novčani iznos se može prebaciti direktno sa tekućeg računa banke ili koristeći kreditne/debitne kartice.

Na svetskoj sceni postoji još nekoliko sistema za online plaćanje među kojima se izdvajaju:

• Skrill – www.skrill.com/en/home
• 2CheckOut – www.2checkout.com
• Google Wallet – www.google.com/wallet
• Stripe – www.stripe.com

Elektronski novac, elektronski ček, mobilni telefon u elektronskom poslovanju

Elektronski novac

Razvoj tehnologije, nedostatak slobodnog vremena, ogromna količina informacija koja nas okružuje, potreba da što više stvari obavimo u što kraćem vremenskom periodu  i po mogućnosti od kuće, dovela je do pojave elektronskog novca.

Pojam elektronski novac stalno evoluira, ali suštinski elektronski novac možemo definisati kao novac koji postoji samo u bankarskim računarskim sistemima, a ne postoji u fizičkoj formi. U razvijenim zemljama samo mali procenat novca cirkuliše u fizičkom obliku. Potreba za gotovim novcem opada, kako sve više i više ljudi počinje da koristi alternativu fizičkoj moneti.

I u našoj zemlji, sve više i više ljudi koristi neku vrstu elektronskog novca (za sada uglavnom posredstvom kreditnih i debitnih kartica), a sve manje koristi gotovinu.

Postoji nekoliko različitih načina primene elektronskog novca, i to putem platnih kartica, automatskih samouslužnih šaltera (bankomata), EFT/POS sistema, i homebanking sistema, koji omogućavaju raspolaganje novcem iz kuće korisnika.

Teorijska ideja o elektronskom novcu, javila se još 1983. godine, a 1990. godine sprovedena je u delo od strane Dejvida Čauma koji je osnovao firmu u Amsterdamu pod imenom DigiCash. Prva transakcija obavljena je 1994. godine.

Sistemi kao što su PayPal, eCash, WebMoney, Payoneer omogućavaju da se novčana sredstva prebacuju krajnjim korisnicima.

Elektronski ček

Elektronski ček je reprezentacija papirnog čeka, odnosno njegova elektronska verzija. Ova vrsta čekova pojavila se zbog potrebe da se smanje troškovi obrade klasičnih čekova. Elektronski ček može biti poslat i primljen kao bilo koji e-mail. Ovaj ček, kao i njegova papirnata verzija sadrži nalog banci platioca da izvrši prenos sredstava sa njegovog računa na račun poverioca. Ideja vodilja kod osmišljavanja elektronskog čeka bila je da dokument u elektronskoj formi može zameniti istovetan papirni dokument, tako što će kriptografski potpis zameniti svojeručni potpis.

Elektronski ček je razvijen sa funkcijom preventive prevare i krađa. Danas je elektronski ček jedan od najsigurnijih platežnih instrumenata bezgotovinskog plaćanja.

Najpoznatiji sistem elektronskih čekova danas je eCheck, i njega podržava i PayPal pa se transfer sredstava može izvršiti i na taj način.

Korišćenje elektronskih čekova ima višestruke prednosti od kojih su najznačajniji smanjenje troškova manipulacije papirnim čekovima (štampanje, troškovi slanja, servisiranje) kao i mogućnost izvršavanja transakcija putem računara sa bilo kog mesta.

Mobilni telefoni u elektronskom poslovanju

Mobilni telefoni se u elektronskom poslovanju poslednjih godina koriste sve više. Telefonom možemo izvršiti bankarske transakcije, imati uvid u stanje bankovnih računa, obaviti kupovinu robe i usluga.

Razvoj ovog segmenta uslovljen je ogromnom ekspanzijom tržišta mobilnih telefona kao i naglim razvojem interneta i elektronske trgovine. Kako bi mobilno poslovanje funkcionisalo dobro potrebna je dobra saradnja banaka sa mobilnim operaterima, kao i dobra softverska podrška za različite usluge. Većina banaka uvelo je mogućnost mobilnog bankarstva. Dok su ranije korisnici uglavnom bili u mogućnosti da provere stanje na računima, danas je preko mobilnog telefona moguće obaviti bilo kakvu transakciju.

Usluge su dostupne 24 sata, sedam dana u nedelji, bilo gde da se korisnik nalazi, potrebno je samo da ima mobilni telefon pri ruci.

Ovaj tekst je pripremila moja koleginica Hajnalka Milojević.